Tekst predstave izradio je kreativni tim tokom probe.

Škofjeloški pasijon je najstarije sačuvano dramsko delo na književnom slovenačkom jeziku (sa početka 18. veka, sa lokalnim jezičkim osobenostima) i najstarija sačuvana evropska režijska knjiga, jedina iz baroknog perioda. Reč je o spomeniku kulture koji je delom stvoren na temelju narodne pobožnosti, jer se pre ovog zapisa znanje o Škofjeloškom pasijonu prenosilo sa generacije na generaciju, a delom se zasniva na tradiciji starijih tekstova slovenačkih pokajničkih povorki-litija i ugleda se na tradiciju tog vremena izvođenja srednjoevropskih litija. Njegova izvorna osobenost jeste u tome da udružuje sastavne elemente mediteranskih povorki-litija (pobožnost je iskazivana u obliku povorke koja se kretala kroz grad – delimično na kolima, delimično na nosilima) i germanskih (srednjoevropskih) elemenata uskršnjih duhovnih igara sa glumcima i dramskom strukturom. Tekst je 1721. zapisao škofjeloški kapucin Otac Romuald, rođen kao Lovrenc Marušič u Štandrežu pri Gorici (1676-1748). Sadržina Škofjeloškog pasijona nam u 13 prizora prikazuje istoriju spasenja koja počinje starozavetnim proterivanjem Adama i Eve iz raja, kada se dogodio prvi čovekov greh - delo đavola. A onda je na svetu zavladala smrt od koje nije bilo bekstva: tako se u mrtvačkoj povorci (dans macabre) ređaju svi: od popova, vladika, kralja, sve do građana, seljaka i poslednjeg prosjaka. Sudbina večne propasti je potresno prikazana u obliku pakla, gde dolazi grešna duša pod vlast sotone i njene bratije. Sledi drugi deo pasijona - litije koji se zasniva na tradiciji puta krsta, od Isusovog ulaska u Jerusalim na cvetnu nedelju, tajne večere, judine izdaje, presude i smrti na krstu. U trećem delu sledi rasplet sa prizorima kralja Davida, kovčega i groba Božjega. Hristova smrt je pobeda nad zlom, zato ga izvorno u svečanoj povorci nose po gradu kao velikog pobednika. Do vaskrsenja na Veliki ponedeljak ipak još vlada žalost, zato muzičari sviraju žalosnu muziku. Važno je znati da su pasijon uvek izvodili na Veliki petak, jer je žalost samo prelazni period koji će doneti telesnu pobedu nad smrću, tako da je priča Škofjeloškog pasijona svetla i puna nade. Priča Škofjeloškog pasijona se zato završava tek posle kraja igre – u svetu, ovde i sada.

Jernej Lorenci je rođen 1973. godine u Mariboru. Njegova režija ostavila je neizbrisiv trag u slovenačkom i u međunarodnom teatru. Nakon studija, rediteljsko iskustvo sticao je u gotovo svim slovenačkim profesionalnim pozorištima, kao i u Rijeci, Zagrebu, Beogradu, Sofiji, Trstu i Sarajevu. Dobitnik je mnogih značajnih domaćih i međunarodnih nagrada za svoj rediteljski rad, uključujući „Borštnikovu nagradu“, „Veliku nagradu“ festivala Zlatni lav u Umagu, „Politikinu nagradu“ za najbolju režiju na Bitefu, kao i nagradu publike, „Gran pri“ na Mesu i „Zlatnilovorov venac“ za režiju, kao i nagrade „Premio Europa per il Teatro“ (Evropska nagrada za teatar). Profesor je na Akademiji scenskih umetnosti u Ljubljani.

Igraju:
Doroteja Nadrah, Darja Reichman, Blaž Setnikar, Miha Rodman, Miranda Trnjanin k. g., Gregor Zorc k. g.

Dramaturg: Matic Starina
Koreograf i asistent režije: Gregor Luštek
Scenograf: Branko Hojnik
Kostimograf: Belinda Radulović
Kompozitor: Branko Rožman
Lektor: Maja Cerar
Svetlo: Borut Bučinel
Maske: Matej Pajntar

Zahvaljujemo se gospodinu Ludviku Kaluži za konsultacije u vezi sa jezikom Škofjeloškog pasijona.

Pesmu Goru maslinsku tiha noć pokriva na snimku peva Pipa Lorenci.

Tehničko osoblje Kranj
Tehnički rukovodilac: mag. Igor Berginc
Inspicient i rekviziter: Ciril Roblek
Sufler: Judita Polak
Majstor svetla: Nejc Plevnik
Majstor tona: Tim Kosi
Frizer i masker: Matej Pajntar
Garderober: Bojana Fornazarič
Scenski tehničari: Robert Rajgelj, Boštjan Marčun, Marko Kranjc Kamberov, Jošt Cvikl

Tehničko osoblje Ptuj
Tehnički rukovodilac: Sandi Žuran
Majstor svetla: Simon Medved
Majstor tona: Danijel Vogrinec
Rekviziter i garderober: Irena Meško
Scenski majstor i majstor pozornice: Andrej Cizerl Kodrič

*Cena karte: 750 din (za đake i penzionere: 500 din)*

Fotografije: Nada Žgank

Trajanje: 01:35

Galerija slika