Noćni pisac je vizionarska i razoružavajuća himna subverzivnom i intrigantnom umetniku Janu Fabru. Njegovi lični dnevnici predstavljaju intimnu i provokativnu autobiografiju. Slobodan Beštić nam donosi jedinstveni svet Fabrovog Noćnog pisca i izvodi njegov tekst na sceni. Ovo je izvanredna prilika da se otkriju Fabrovi zanimljivi Noćni dnevnici kao i njegovi poetski (dramski) tekstovi. Ovom prilikom se publici ne predstavlja vizuelni umetnik i pozorišni stvaralac Fabr; umesto toga, Noćni pisac se fokusira na Fabrov stvaralački aspekt koji često ostaje u senci – njegove tekstove.
Poput Fabrovih crteža, i njegovi tekstovi oslikavaju njegova intimna iskustva, želje, ideje i opsesije. Često ih piše noću, kada je sve tiho i samoća se spusti na čoveka, a piše ih svojim veoma originalnim jezikom. Oni otvaraju vrata svetu punom fantazije i iznenađujućih saznanja.
To je putovanje jakih boja, počevši od umetnikove mladosti do danas. Publika će čuti misli vezane za dnevne aktivnosti, obilje neodoljivih ideja i ambicioznih projekata, kao i o noćnom bivstvovanju, kada se kreativnost stapa sa besom i promišljanjem o životu, ljubavi i seksualnom aspektu telesne energije.

„Čitati ovaj dnevnik znači otkriti brojne, kontradiktorne i intrigantne strane Jana Fabra, koji je ponekad vizionar, ponekad šarmantan i oštrouman, ponekad zajedljiv i dirljiv, provokativan i neodlučan, subverzivan i ponosan na svoje slikovito flamansko poreklo. (...) A zatim tu je i očigledno i značajno neslaganje između umetnikovog dnevnog života, punog utisaka, osećaja, aktivnosti, predstava, izložbi, projekata, i njegovog noćnog života, koji je još intenzivniji – intimniji, ubitačniji, zamorniji, pun kreativnog besa, a sada i meditativan i „sangviničan“. Potvrda bezgranične ljubopitljivosti i neiscrpne energije, vrti se na ovim stranicama oko uloge tela, i to tela koje je istovremeno duhovno i materijalno, kulturno i fizičko, mesto dešavanja misli ali i kruženja krvi, urina, sperme, nukleusa večnog toka rođenja-smrti-ponovnog rođenja. (...) Portret bogate crvene boje koji osvaja.“ – Franko Paris

„Scena je uravnotežena, ritmična i umerena: tu je sto na drvenim nogarima, paklica cigareta na staklenoj površini stola – kog je dizajnirala Rene Magrit, kako sam saznala – bokal vode i čaša; po podu su prosuti kristali soli. Nežno osvetljenje ove funkcionalne celine – gde odraz senke igra odbijajući se od staklene površine stola – stvara intimnu atmosferu. Takođe, funkcionalna i suptilna muzika Stefa Kamil Karlensa doprinosi atmosferi. (...) Posmatrač, čak i onaj koji nikad ranije nije gledao nijednu od Fabrovih predstava, postaje deo veoma jakog pozorišnog iskustva. (...) Fabreovi tekstovi su puni humora, oni su zabavni bez ičega frivolnog ili ironičnog, oni su apsurdni a da nisu besmisleni, oni su zabavni a istovremeno veoma ozbiljni. Upravo u tome leži magija ovog Ratnika lepote, on uspeva da spoji neophodnost sa zadovoljstvom. Sedela sam sa smeškom na licu, a ponekad sam se i glasno smejala. (...) Fabrovo delo, kao i koncept umetnosti koji isijava iz njega, je zarazno, inspirativno, podstiče vatru u vama...“ – Lisbet Doker, Književnost i teatar

Igra: Slobodan Beštić

Tekst: Jan Fabr 
Prevod na srpski: Jelica Novaković-Lopušina
Dramaturg: Mije Martens
Muzika: Stef Kamil Karlens
Scenograf: Jan Fabr
Tehnika Trablejna: Vut Jansen i Gert Van Der Auvera 
Izvršni producent: Milorad Jovanović
Realizacija scenografije: Jasna Saramandić
Realizacija kostima: Katarina Grčić Nikolić
Ton i video: Borivoje Andrijević
Majstor scene: Bojan Penčić
Sufler, inspicijent: Gordana Perovski

Fotografije: Guido DeVos

Trajanje: 01:20

Galerija slika