Arhiva

Vrati se na listu arhive

Sarajevski ratni teatar SARTR – Kraljevsko pozorište „Zetski dom“ (Cetinje) – Beogradsko dramsko pozorište – Međunarodni teatarski festival MESS - Scena MESS (Sarajevo)

Režija: Tomi Janežić

Nije to to    /    Studije Fausta po tekstu Simone Semenič

Pozorište 'Kosztolányi Dezső'
  • OMMA
    detaljnije

    OMMA

    Pozorište 'Kosztolányi Dezső'
  • Kretanje
    detaljnije

    Kretanje

    Pozorište 'Kosztolányi Dezső'
  • Seljačka opera
    detaljnije

    Seljačka opera / Pinter – Darvaš

    Narodno pozorište Subotica - scena Jadran
  • Upotreba čoveka
    detaljnije

    Upotreba čoveka / Prema romanu Aleksandra Tišme

    Pozorište 'Kosztolányi Dezső'
  • Noćni pisac
    detaljnije

    Noćni pisac / Jan Fabr

    Pozorište 'Kosztolányi Dezső'
Nije to to

Janežića ne zanima još jedna verzija Fausta, već pre naš odnos prema mitu i tome šta nam on predstavlja u 21. vijeku. Zanima ga analiza suštinske problematike koja je ovom mitu osigurala tako istaknuto mesto u zapadnoj misli i umetnosti, a koja se može posmatrati kroz egzitencijalno-psihološku ili psihoanalitičku prizmu.

Istraživački, stvaralački projekat koji se bazira na ponovnom ispisivanju dobro poznatih scena kroz prizmu odnosa mita i savremenih okolnosti na Balkanu, pravljenja mosta – veze između Zapada i Istoka. Na sceni je osam glumica koje razrađuju pojedine motive iz Geteovog Fausta.

„Želim da uradim kratku predstavu, za razliku od mnogih mojih ranijih projekata. Tražim najkraći mogući format, a da ima smisla. Tako sam predložio dramskoj spisateljici Simoni Semenič da napiše komad koji nije Faust, ali dodiruje njegovu suštinu. Zanima me „nepojmljivost‟. Negde i Faust kreće s tim, kao da želi most u nepojmljivo.‟ – Tomi Janežić

„Znao sam da će akcenat predstave biti na likovnim/prostorskim sredstvima i sa stvaralačkom ekipom smo se još pre početka proba dosta detaljno bavili pitanjima prostorske i dramaturške kompozicije.
To što je specifično za ovu predstavu jeste da nismo objavili beleške. Za razliku o drugih predstava kod kojih postoje programi koji su nekada skoro pa knjige u ovom slučaju postoji samo plakat koji po meni govori dosta toga, s druge strane postoji jedna odabrana fotografija i postoji rečenica/citat: Istina ima strukturu fikcije. I postoji objavljen Simonin tekst. Postoji više razloga za to. Jedan, možda najbitniji je da nismo hteli predstavu da kontaminišemo apriornim refleksijama i kontekstima jer bi je u sadržaju neminovno suzili. Predstava je napravljena za gledaočevu kontemplaciju, za njegove asociacije i fantazije. Jeste, tu ima i mita, ima i okolnosti na Balkanu, ima dosta toga… to je i veoma lična predstava, a to je i predstava o svetu ili o kraju sveta, o pozorištu i o rušenju pozorišta… ali pre svega tu ima svega što gledalac o njoj vidi i u njoj doživi.‟ – Tomi Janežić, Blic

„Istina ima strukturu fikcije. Istina pojedinca (ili društva) ne postoji pre nego što je on(o) ne artikuliše. I zapravo se dimenzija istine pojavi samo kada se pojavi jezik. Po Lakanu istina nije lepa i nije nužno dobrotvorno saznati istinu.
Istina je uvek privremena. Zbog nemogućnosti da se artikuliše u celini. To ne znači relativizacije istine (iako ona svakako jeste relativna) već pre suočavanje sa nomogućnošću da se ona obuhvati.‟ – Tomi Janežić

Igraju:
Selma Alispahić, Maja Salkić, Emina Muftić, Amila Terzimehić, Jelena Laban, Karmen Bardak, Maja Ranđić, Dunja Stojanović

Asistentica režije, dramaturg: Mirjana Medojević
Koreograf, dramaturg: Katja Legin 
Scenografija: Branko Hojnik
Kostimografija: Marina Sremac

Fotografije: Dženat Dreković

Trajanje: 01:45

Galerija slika

Templates title