„Reči su nedovoljne da izraze patnju, čudo, veliku sreću ili radost. Na kraju se uvek sve svodi na kliše.

Fose u nekom trenutku govori da je pisati isto što i moliti se. Svest o tome da iz tame plovimo ka svetlošću, pomaže nam u svakodnevici, da preživimo. Ta tama sadrži toliko toga: i ono što ne razumemo, i sve one slepe ulice u koje zalazimo tokom života. Fizički svi nestajemo, pitanje je – verujemo li u vaskrsenje.

Predstavu posvećujem sećanju na moju suprugu, Teklu Tordai.“ – Gabor Tompa

U predstavi „Ja sam vetar“, ključno je lebdenje na granici između postojanja i nepostojanja; te neuhvatljive, transcendentne dimenzije, inače nedostupne živom biću, ovde na neki način postaju „dohvatljive“, čulima. Režija Gabora Tompe govori „lirskim“ jezikom pozorišta o neizrečivom – i o putevima koji nam se mogu otvoriti na putu ka nerazrešivoj misteriji postojanja. – Judit Kiš, Hronika Onlajn (Krónika Online)

>> video trejler predstave <<

Jedan – Žolt Gede
Drugi – Lorand Farkaš
Žene – Andrea Kali, Emeke Kato, Gizela Kičid, Aniko Pete, Julija Laco, Čila Varga

Scenografija i kostimografija: Đopar Bočkaji
Scenski pokret: Enike Đerđjakab
Kompozitor: Čaba Boroš
Korepetitor: Žsolt Andraš
Asistent reditelja: Doroća Kepiro
Inspicijent: Reka Zongor
Dizajn svetla: Romeo Groza

Prevod na srpski jezik: Radoš Kosović

Predstava je nastala uz dozvolu agencije Colombine Teaterförlag iz Stokholma i pozorišne agencije Mayer-Szilágyi iz Budimpešte.

Fotografije: Ištvan Biro

Trajanje: 01:10

Galerija slika