Zašto se budiš ujutro?
„Mrzim sve što nije vezano za književnost, dosadili su mi razgovori (čak i kad su vezani za književnost), dosadno mi je da posećujem ljude, dosadne su mi radosti i tuge rodbine. Razgovor oduzima važnost, ozbiljnost, istinu iz svega što mislim.“ Ove reči, zapisane od strane Franza Kafke, najbolje opisuju ovog pisca.
Sve što nas okružuje je prelepo i u svemu se može pronaći značenje i smisao. Razgovor, istinski razgovor sagovornika koji su prisutni da slušaju jedni druge, predstavlja jedan od temelja na kojima počiva zdravo postojanje. Prvu probu smo počeli sa ovim stavom, predstavu smo završili drugačiji, promenjeni.
Ova autorska predstava je svojevrsni razgovor grupe mladih ljudi punih života i želje za radom, za pričom sa mrtvim autorom koji odbija da učestvuje u dijalogu. Kafka u svojim djelima nikada ne daje odgovore, njega ne zanima dijalog sa svojim zamišljenim čitaocem. Ovo trenje je prvo proizvelo frustraciju, nakon koje se stvorila magija. Doslovna magija.
Kao kolektiv istražili smo vezu između nas, naših privatnih života, opažanja koja imamo o poslu kojim se bavimo i okruženju u kojem bivamo, sa enigmatičnim, turobnim i zatvorenim Kafkom. Polazište je bila pripovetka Umetnik u gladovanju, a razvilo se u nešto šire.
Za to nam je bilo potrebno ispitati ko smo mi uopšte i ko je taj Franz Kafka?
Iščitavajući Kafkine dnevnike, pisma i kratka prozna dela, doslovno smo ušli u apsurdni svet, prostor ispunjen zagonetkama koje odlično komuniciraju sa apsurdnim vremenom u kojem živimo. Kafka je pisac izvan vremena, zbog toga je toliko teško odgonetnuti njegove alegorije.
Uporedo smo razgovarali sa građanima Sarajeva o pozorištu i saznali da 90% njih i ne zna koliko pozorišta ovaj grad ima. Još je veći procenat onih koji ne idu u pozorište uopšte. Ispitivali smo svoje savremenike o životu i njihove pogleda na postojanje i otkrili da ih ta pitanja ne zanimaju.
Ova kombinacija se pokazala kao odličan pokretač za nešto drugačije. Upali smo u međusvet, granice vremena i prostora su počele da se tope, naše ličnosti, naša individualnost, nedelivost je nestala. Postali smo jedna masa sačinjena od mesa, misli i magije.
Jednu stvar nismo uspeli otkriti: zašto pozoršite kao umetnička forma propada u ovoj državi i koja je svrha bavljenja ovim poslom. Umetnik u gladovanju, ekipa predstave, postalo je jedno te isto.
I onda se desilo ono što se desilo.

Alen Šimić i Benjamin Hasić

Igraju: Ida Keškić, Tamara Miličević-Stilić, Ivona Baković, Dino Sarija, Dino Bajrović, Domagoj Nižić

Dramaturgija i dramatizacija: Benjamin Hasić
Scenski pokret: Ena Kurtalić
Muzika: Mirza Rahmanović-Indigo
Scenografija i kostimografija: Sabina Trnka
Asistenti režije: Ajla Bešić, Ena Kurtalić, Benjamin Hasić
Asistent dramaturgije: Armin Behrem
Inspicijent: Mustafa Zrnić
Suflerka: Esmeralda Abdijević

Fotografije: Velija Hasanbegović

Trajanje: 01:18

Galerija slika