Hvala za večeri u kojima smo ponovo disali kao GRAD. Tako sam nekada, iskreno i mladalački, rasla uz pozorište koje je pokretalo čoveka, a sada kao taj covek u pokretu hvatam svoje korake… Naravno da se pridružujem svim Subotičanima koji su bili ponosni za vreme festivala i rado ostajem sa vama i dalje, u svim naporima da mali čovek može BITI SAMO ČOVEK, bar na sat ili dva. ISKRENO

Sve je na ovom festivalu inventivnog i nekonvencionalnog Andraša Urbana teatar, čak i rezvodnici i rezvodnice. Čak su i cepači karata glumci, koji za svaku predstavu menjaju kostim, sve do golicave obnaženosti.

Na otvaranju sam bio ushićen jer sam prepoznao pokretačku atmosferu i rekao sam Jovanu Ćirilivu da mi sve ovo izgleda kao prvi BITEF, kojeg da nije bilo niko od nas ništa ne bi uradio jer nas je povezao sa ostalim svetom. Nikada do sada nisam imao taj osećaj i verujem da će ovo što je uradio pozorište Deže Kostolanji i Andraš Urban postati za Suboticu ono što je EXIT za Novi Sad.

Mi pokušavamo da napravimo festival na kojem će se predstaviti savremena pozorišta modernog, alternativnog ili eksperimentalnog karaktera u najboljem smislu reči, modernog u smislu doprinošenja nekom novom teatru. Festival treba da bude jedna vrlo evropska priča i kriterijum selekcije predstava je bio ljudsko postojanje sa aspekta evropskog postojanja. To ne mora da znači da će se ovde pojaviti samo projekti iz Evrope, ali nama je bitno pronalažanje tog evropskog identiteta.

…sasvim dobro organizovano i sve funkcioniše perfektno i sasvim lično – znači, tačno i sa srcem i dušom svih učesnika i organizatrora i svih koji su uopšte na festivalu – gosti, učesnci i osoblje. Ovo je Festival ZAISTA istraživačkog pozorišta, pozorišta koje se trudi da, na nov način, odgovori na formalne i na sadržinske zahteve stvarnosti i pozorišnog trenutlka. Zapravo, to je Festival koji, na neki način odredjuje, mapira, kako se to moderno kaže, pozicije raznovrsnih pozorišnih pravaca, savremenog istraživačkog – alternativnog i OFF pozorišta.

Sa sigurnošću se može reći da je uspešno realizovan jedan neuobičajen, nepretenciozan a veoma bitan festival, ne samo za Suboticu (za Suboticu svakako, posebno), već i za pozorišno – festivalski život u celoj Srbiji, jer su prikazane predstave koje publika u Srbiji, uglavnom, nije imala prilike da vidi. To je posebno dragoceno, imajući u vidu to da većina domaćih pozorišnih festivala skoro da se koristi principom copy-paste-a, u pravljenju programa, odnosno prikazuju se manje-više iste predstave (takav koncept većine domaćih festivala je, svakako, značajan za lokalne sredine, ali ne i šire – na nivou čitave države). Festival Desiré Central Station je, u tom smislu, svakako izuzetak. On je osoben i specifičan i zato što nije definisan kao takmičarski, nije imao žiri, niti klasičnog selektora, što se sve može, između ostalog, razumeti tako da je njegov primarni smisao umetnost sama, jedna esencijalizovana potraga za istinitim scenskim izrazom. Ovaj festival je, u određenoj meri, doveo i do demistifikacije organizacije festivala, en general, jer ga je, veoma uspešno, realizovalo jedno malo pozorište (malo, u organizacionom smislu). Ono što je, takođe, važno jesu polemički duhovi koji su probuđeni na ovom festivalu.

Festival Dezire je dokaz Andrašove širokogrudosti, jer je pozvao u neku ruku svoje rivale neoavangarde iz regiona. A s druge strane, dokaz je njegove istrajnosti i veštine, jer je u uslovima opšte ekonomske krize uspeo da osnovi novi festival a u Srbiji, kad se drugi festivali ukidaju. Došli su mu u Suboticu, I to sa veoma reprezentativnim ućesnicima po umetnićkoj smelosti, srodne duše iz Sarajeva, Budimpešte, Beograda, Zagreba, Sofije I Ljubljane.

Ovde u Subotici se rađa festival koji će biti sasvim drugačiji od ostalih evropskih festivala, koji će ići za nečim što je korak napred u teatru i koji nije nimalo konformistički. On ne podleže nikakvim statusima, nekom glamuru stvarnom ili lažnom, već ima dobru pravu, ljudsku dimenziju, kako ja osećam u svemu ovde u Subotici. I mislim da je teatar Deže Kostolanji, a sada i festival, poslednji pravi teatarski dom za inovativni teatar na prostotru bivve Jugoslavije, pa i u jugositočnoj Evropi.

…pozorišni događaj godine. Festival za primer i uzor drugima: vrhunska selekcija, lepa organizacija, fenomenalna publika i divni domaćini!